Godina 1999. Više od mesec dana nisam otvarala novine i nisam gledala ni jedan TV program koji je u sebi nosio političko slovo. To je bio moj bojkot okupaciji slobodnog razmišljanja iz vladavine Slobodana Miloševića. Tih dana sam najviše obilazila uspešne sugrađane i skupljala priloge koje bih odnosila u siromašne domove. Koračajući sa paketima na ramenu, pri svakom napravljenom koraku molila sam život da nikada ne dočekam da ruka milostinje krene i ka mom životu.

Da li sam odanije sakupljala potrebno za one koji nemaju, ili sam uplašenije to radila da bih time svoj život zaštitila od siromaštva, nisam znala ni onda, a danas ne smem ni da potražim odgovor na to pitanje.

Зашто код Срба и данас доминира писмо које је најмање пет деценија, најчешће под насиљем у комунистичкој Југославији, замењивало српско хиљадугодишње ћирилично писмо. О томе како власт не спроводи Члан 10. Устава Републике Србије, а лингвисти још увек задржавају у Правопису српскога језика из 1993., противно Уставу своје државе, двоазбучје- за Дијаспору говори Драгољуб Збиљић, председник Удружења ”Ћирилица” из Новог Сада.

Дијаспора од почетка негује ћирилично писмо. У рубрици ”Живот ћирилице” објавили смо, на основу истраживања међу Србима у Шведској, серију текстова о односу Срба у овој земљи према ћирилици и ћириличном писму. Најкраће, у истраживању чије је резултате oбјавио у штампаној Дијаспори Боривоје Живковић из Удружења Ћирилица из Малмеа, пресликана је слика из Отаџбине и међу Србе који живе овде на северу Европе. Ћирилица је и овде у немилости, али мање него у Отаџбини.

Драгољуб Збиљић скоро цели радни век посветио је ћирилици. Његова тринаеста књига носи наслов „Тројански коњ у српском језику“. Реч је о делу које је у рукопису и чека издавача.

Фото: Драгољуб Збиљић

"Pozvani smo da činimo saglasno svome zvanju, onoliko koliko možemo i koliko nam je Bog dao. Ni manje, ni više, a ono što mi ne uspemo da učinimo, to ostaje da učini Gospod i nadopuni naše nedostatke."

Kad bismo samo ovu od mnogih poruka patrijarha Pavla upamtili, učinili bismo život mnogo boljim i sebi i drugima. Ali, i učenje je proces. Ako mnoge jednostavne, a mudre reči nismo dokučili za njegova života, nije kasno da ih se podsetimo, da ih pamtimo i prenosimo.

PORUKE

- Čuvajmo se od neljudi, ali se još više čuvajmo da i mi ne postanemo neljudi.

- Kada bih bio poslednji Srbin, pristao bih da nestanem, a da ne bude zločina.

- Pristao bih da nestane ne samo velika nego i mala Srbija i svi Srbi sa mnom, a ne bih pristao na neljudstvo i nečoveštvo.

- Čuvajte i neprijatelje svoje i molite se za njih jer ne znaju šta rade.

- Kao Patrijarh srpski, svoje prvenstvo među jedinkama, a i svako prvenstvo među ljudima, shvatam kao prvenstvo služenja, žrtve i krsta.

Udajete ćerku? Ili ženite sina? I to po prvi put? Sjajna prilika da se potroše teško zarađeni $$$. Ali ima načina i da se uštedi... Kad se u srpskoj kući rodi dete, Srbin zna da će jednog lepog dana, 20 ili 30 godina kasnije, da udaje ćerku. Ili da ženi sina. Već tada muž i žena počinju da se spremaju za buduću svadbu sina ili ćerke.

Хиљадугодишња српска ћирилица је национално фонетско писмо. Српска ћирилица је темељ и ослонац српског духовног и историјског постојања. Наша – српска  ћирилица је миленијумско писмо ! Један од најревноснијих чувара наше ћирилице до дана данашњег јесте Српска Православна црква. До  данас на ни једној цркви Српске Православне цркве, а ни у њој није написано ни једно слово латиницом!

Ћирилица је најфункционалније писмо на свијету. До краја испоштован фонетски систем "једно слово - један глас". Исто тако, употреба ћирилице није одраз национализма и затуцаности, већ би бар требала бити сасвим нормална ствар. У прилог овој констатацији иде и питање -  Да ли неко  каже за Кинезе или Грке  да су националисти и примитивни што користе своје вјековно писмо?

Први споменик писан ћирилицом је Мирослављево јеванђеље из XII вјјека ( око 1192. године ). Данас се чува у Народном музеју у Београду.