Porto - drugi dan

24.07. četvrtak – Bom dia ! Današnje istraživanje ovog grada počećemo, naravno iz samog centra zbivanja. E kad napunimo stomačiće, možemo da krenemo. Nemojte se zavaravati, ali nemamo baš mnogo vremena.

Porto zapravo, slično Lisabonu, leži na obalama reke Duoro, u blizini njenog ulivanja u okean. Najzanimljiviji deo grada je upravo onaj neposredno uz obale, jer je to i najstariji deo. Posebna priča su mostovi, krajnje originalno rešeni, gde je tipičan primer most Luis I, delo Teofila Serija, učenika čuvenog Gustava Ajfela. Otuda metalna konstrukcija neodoljivo podseća na konstrukciju Ajfelove kule, ali ono što je najzanimljivije je to da most zapravo ima dva nivoa, koji vode u donji i gornji grad i taj prizor je zaista neobičan. Leva obala se strmo spušta u vodu i to je najzanimljiviji deo grada, splet uskih uličica sa velikim brojem dućana, kafea, klubova i barova na obali kvarta Ribeira. Na obali obavezno treba sesti u neki od starinskih barova, popiti piće i uživati u opuštenoj atmosferi i vrevi grada na reci. Tu se takođe nalaze i veoma dobre ribarnice i sve to podseća na jedan veliki vašar. Iznad Ribeire se uzdiže nekoliko brda na kojima se nalazi veliki broj crkava i drugih starih građevina, koje na najbolji način predstavljaju ruralnu arhitekturu, tako svojstvenu ovom delu zemlje.

Na brdu Se, nalazi se Biskupija i Biskupova katedrala iz XIV veka. Urađena je od tamnog kamena, tako da u isto vreme deluje i moćno i zastrašujuće. Takođe je zanimljiva i katedrala Vitoria na istoimenom brdu... Posebna priča su crkve. Većina njih su obložene keramičkim pločicama na kojima su oslikani razni religijski motivi i zaista lepo izgledaju, ali mana ove kreacije je da se vlaga lako zadržava u unutrašnjosti, tako da je vazduh unutra prilično ustajao. Nikako ne treba propustiti crkvu Klerihos i njen istoimeni toranj, koji je najviši u Portugaliji i na koji se možete popeti za 7 eura, ali vredi, jer je panorama Porta i njegovih crvenih krovova zaista nezaboravna. Sa ove strane reke se takođe nalazi i najveća avenija u gradu Aliados, gde možete šopingovati i gde dominira gradska skupština.

A onda se opet možete spustiti do kvarta Riberia, gde se može jesti u malim restoranima za veoma pristojne pare. Obavezno treba posetiti tradicionalne brazilske restorane tzv. „ćuraskarije“, koji rade po principu „all you can eat“, za cenu od 10-15 eura. Nakon posete srpske delegacije, verovatno će razmisliti o isplativosti ovog pravila.

Pažljivom putniku zdravog apetita neće promaći ni invencije inspirisane mnogo neposrednijim susedstvom: jedno od najomiljenijih okrepljenja radnog naroda Porta u pauzi za ručak je tzv. Francesinha („Francuskinja“) - monstruozni „sendvič“ na tri sprata nalik ovećoj lazanji, sa naizmeničnim slojevima bifteka, kobasice i šunke, preliven topljenim sirom i ljutkastim sosom od crvenog porta! Neupućeni početnici u bliskom susretu sa ovakvim „lakim zalogajem“ mogu se suočiti sa ozbiljnim iskušenjem ne bi li odbranili ličnu i nacionalno-gastronomsku čast... Balkanski nostalgičari, koji obično nikako ne mogu da se snađu u okruženjima obeleženim morskim plodovima, ozbiljno će razmotriti mogućnost preseljenja na atlanske obale posle samo jedne posete skromnoj krčmi na zelenoj pijaci u Portu, gde se služi prasetina u sosu od badema, uz posebnu turšiju i resko šampanjsko vino. Sitni trikovi dolaze, kao i obično, tek na kraju: posle ovog obilnog i teškog obroka služe se sočne kriške svežih narandži, koje u potpunosti otklanjaju i samu pomisao na osećaj težine u želucu...

Iz Porta možete napraviti par zanimljivih izleta. Kao prvo, možete se zaputiti na gradsku rivijeru blizu mesta Viana do Castelo i plažu Moledo. Kupanje je samo za hrabre i one koji su na ovakvu vodu navikli, jer je na ovom delu obale okean zaista leden. Viana do Castelo je omiljena izletnička destinacija za stanovnike Porta. Pre svega jer se u ovom mestu nalazi restoran „Santoinho“ (Santoinho – Darque - 4935-241 Viana do Castelo) , gde možete svratiti na tradicionalnu „Minho“ večeru. Ulaz u kompleks restorana košta oko 25 eura, ali vredi svake potrošene pare. Restoran je zapravo jedan kompleks terasa pravougaonog oblika u čijem centru se nalazi mali trg na kome se izvode razni performansi. Na ulazu platite svoj kupon i dobićete glineni bokal i tanjir. Bačve sa vinom su svuda okolo i možete ga sebi neograničeno točiti, a za večeru stanite u red i za predjelo ćete dobiti sardele sa roštilja (sjajna kombinacija sa vinom), a zatim se nastavlja sa raznim vrstama mesa i pečenog krompira sa zelenom salatom kao prilogom, uz obavezno zalivanje vinom. Za sve to vreme slušate sjajan bend, koji svira tradicionalnu, ali i modernu muziku i možete na trgu plesati do kasno u noć. Takođe će vas zabaviti i nastup tradicionalnih folklornih grupa, dok će sa viših spratova bacati raznobojne balone...Sve u svemu, to je jedan od najveselijih prizora koje ćete videti. Ovo nikako ne treba propustiti.

Zavesa je spuštena !

Nerro, Wikipedia (deo teksta i fotografije)

Beograd, 2008. godina