Lisabon - prvi dan

25.07. petak – Jeste li gledali film "Lisabonska priča" Wim Wendersa ?
Ako niste, sada ćemo zajedno da ga odgledamo ... A jeste li ikada bili u Lisabonu?

Pa naravno da nismo! Zato nećemo više da odlažemo, jer jednom kada ga posetimo, poželećemo da se vratimo ponovo i ponovo... Nećemo dozvoliti da nam navodna udaljenost bude problem jer 3500 km autom nam je prošlo za tren oka!

Zamislite kako se moćno oseća čovek kada se nalazi na najzapadnijoj tački Evrope Cabo Da Roca ? More, šumovi, stene, vetar, pogled... Jednostavno sjajno! I zato, pakujte se i polazimo!

Prestonica Portugala nalazi se na polovini puta od najsevernije do najjužnije tačke ove zemlje. Lisabon leži na obalama reke Tagus, neposredno pred njeno ušće u Atlantik. Stari grad nastao je na desnoj obali reke koja je nekada nazivana i „slamnato more“ zbog velike količine žute zemlje koju je taložila u svome koritu dvadesetak kilometara pre ušća u Okean. Lisabon leži na sedam brežuljaka poput Rima i Atine, što gradu daje brojne vidikovce i raznovrsne vizure. On je jedna od najstarijih evropskih prestonica i kao velika luka predstavlja mešavinu svega i svačega. Veliki broj stanovnika ovog grada su tamne puti, jer su se u njega slivali stanovnici bivših portugalskih kolonija iz celog sveta, pošto je ova zemlja bila jedna od najvećih kolonizatorskih sila.

Za početak, idemo da se smestimo u naš hotelčić Clarion Suites (Rua Rodrigo da Fonseca, nº 44 – 50).

Naravno isprobamo bazenćić, a onda možemo i da uživamo u lisabonskim pričama.

Lisabon je grad koji lako pešice možete obići, a da bi ubrzali tempo lako ćete uskočiti u neki od starinskih tramvaja, bez prozora i vrata, koji još uvek saobraćaju u starim delovima grada. Kao i u američkom San Francisku, i ovde je lako uskočiti i sići sa vozila u pokretu.

Krenimo do trga Praca do Commercio koji se nalazi na samoj obali i koji je veoma prostran i arhitektonski zanimljiv. Od njega se ulazi u staro gradsko jezgro Baixa, splet ulica od kojih su većina šetačke i gde se može opustiti u nekoj finoj bašti kafea, kojih ima zaista mnogo.

Već tu zaključujete koliko je Lisabon šarenolik grad, bilo da se radi o arhitekturi, bilo o njegovim stanovnicima. Pošto je Lisabon velika luka, njih zaista ima sa svih krajeva sveta, ali ono što im je zajedničko je da su svi prilično ležerni. U ovom gradu nema potrebe biti u žurbi, jer to niko ne radi, tako da ćete se ponekad i iznervirati zbog sporosti. U prilog tome zaobiđite „fast food“ restorane, jer su oni sve, samo ne „fast“.

Ima mnogo zanimljivijih mesta gde se može nešto pregristi od tradicionalne portugalske kuhinje i uživati u zvucima fada, čuvene portugalske muzike. Za fado kažu da je najtužnija muzika na svetu, valjda zato što je nastala tako što su žene pomoraca ispraćale svoje muškarce na more na dug period, sa neizvesnošću da li će ih ikada ponovo videti. Fado u ovoj zemlji ima kultni status, tako da u Lisabonu postoji i muzej posvećen ovoj predivnoj muzici.

Kada napokon poželite nešto malo veselije, krenete u kvart Chiado, koji je sav u uličicama koje se penju i spuštaju i koji je glavna šoping zona starog grada, pa u skladu sa tim uvek prepuna ljudi sa svih strana sveta. Na Chiado se nadovezuje kraj grada koji se zove Bario Alto i koji je vrlo ruralan, valjda zbog činjenice da je originalno radnički i mornarski kvart. Zanimljivo je da je u jednoj ulici ovog kvarta, načičkan veliki broj klubova i barova, koji su stecište dobrog provoda, ali se ne preporučuje svakom, jer se ovde vrlo često susreću likovi koji ne ulivaju poverenje.

Que dia tao bonito!

Nerro, Wikipedia (deo teksta i fotografije)

Beograd, 2008. godine