Reply to comment

03.08. nedelja – „Dobro jutro džezeri...Dobro jutro majstori...Da’l će da vas umori ovaj bibap jutarnji, ovaj bibap jutarnji....“ Uh, dosta sam vam pevala. Posle dobrog doručka, spremanje, pa u grad.

A sad nekoliko crtica o Barceloni.

Ovaj biser arhitekture leži na obali Mediteranskog mora kao svedočanstvo o vremenima kada je fantazija pomerala granice poimanja stvarnosti.Tradicionalno građevinarstvo i danas zauzima mesto u životima Barselonjana.

Kada smo stigli na Placa Catalunya, stigli smo u sam centar Barcelone. Od ovog Trga počinje La Rambla koja se spušta prema moru. Ovuda je nekada prolazio tramvaj. Tu je 1926.god. pod jedna kola pao Antonio Gaudi. Kasnije će Barcelona izbaciti ovo prevozno sredstvo iz gradskog sobraćaja. Ova ulica se može podeliti na tri dela : Ramblas de Flores (Ramblas cveća), Ramblas del Pajaros (Ramblas ptica) i Ramblas del Libros (Ramblas knjiga) prema onome što se pretežno prodaje. Veliki broj otvorenih restorana (nešto skupljih nego u drugim delovima grada), nekoliko flamenko barova na samom dnu Ramblasa i hiljade ljudi koji pronalaze razlog da se njome šetaju, uveriće vas da je ovo srce Barcelone. I stvarno je tako. Uverićete se i sami.

Na samom dnu Ramblasa nalazi se veliki spomenik Kristiforu Kolumbu (“crnom sinu”), okrenut prema Americi. U blizini spomenika nalaze se dve makete brodova kojima je Kolumbo preplovio okean. Tek kad vidite veličinu ovih brodova, shvatićete i veličinu njegovog uspeha. Ramblom se dolazi do novog arhitektonskog ukrasa grada – luka “Vrata Mira”. Na nekadašnjim lučkim dokovima nastao je umetničko-komercijalni centar “Maremagnum”. Tu je ultramoderni bioskop “Imax”, “Akvarijum” – koji je stvarno super, i dobar šoping. U slučaju gladi, malo dalje se nalazi Barceloneta sa najboljim ribljim restoranima. Treba izabrati one na kojima piše “El Rey de Gambas”, “El Rey de Parilladas”..., jer svi su kraljevski riblji restorani širom Španije.

U samom centru grada nalazi se i Catedrala Vieja (gotska gradjevina). U ulici Montcada br.15 smešten je Museo Picaso.

Jedna od glavnih atrakcija Barcelone, svakako je parc Guell – vidikovac nad centralnim delom grada. Veliki arhitekta Antoni Gaudi zamislio je ovaj prostor za svoj projekat i nazvao ga “Gradić u parku”. Isparcelisao je veliki prostor koji je gradu poklonio veliki magnat tekstilne industrije Eusebio Guell, a u centralnom delu počeo da gradi Veliki trg. Ali ovaj projekat “Siudad-Hardinu” propada,a do 1904.god. Gaudi je napravio ulaz sa jedinstvenom kombinacijom keramike, kovanog gvožđa i kamena,zatim vidikovac (Gran Plaza) zatalasanih ograda sa ukrasom od lomljeog “azulehosa”(keramike) i hol hiljadu stubova.

Sa čuvenog Vidikovca pruža se fantastičan pogled na Barcelonu. Pogled zaokuplja Egzampla (L~Example) u kvartu El Ensance (El Ensanche).

Još ni Gaudi nije bio rođen, kada je oko 1850.god. arhitekta i gradonačelnik Barcelone Ildefons Serd projektovao ovaj kvart na praznom prostoru izvan srednjovekovnih zidina koje su tada još uvek postojale. Prema tom projektu građeni su blokovi četvorougaonih zgrada 100 x 100 metara, sa unutrašnjim dvorištima (Patios) na koje su gledale sve glavne prostorije stanova. Udaljenosti između blokova delile su ulice široke 20 metara i sve su bile pod pravim uglom.

Dve glavne avenije presecaju ovaj idealan sklad: jedna tranzitna koja dijagonalno seče blokove i zato se zove La Diagonal, a druga centralna, u kojoj su zidane najlepše kuće i zove se Passeig de Garcia.

Gledajući sa Guelja, levo od nas je nestvarna “kruna” hrama “Svete Porodice” – remek delo velikog Gaudija i moderna Olimpijska luka, a desno brdo Montjuk i Olimpijski prsten.

Ako je ikako moguće sa Guelja se do Glavne Kapije treba spustiti koridorom koji je za sebe napravio Gaudi (to je svod koji sa spoljne strane nose karijatide od neobrađenog kamena).
Put ka Egzampli treba da vodi kroz kvart Gracija. On je pun stepenastih blokova zgrada koje se poput talasa spuštaju prema obali. U centru Gracije nalazi se kuća “Visens”(Vicens) koju je Gaudi gradio pod velikim uticajem stila Mudehar (Mudejar) sa plavim keramickim pločicama (azulehos).

Na obodu ovog kvarta nalazi se najlepša građevina grada – Sagrada Famillia. Njenih osam čudnih tornjeva streme u nebo. Vrhovi tih zvonika su forme perjanica nekih dalekih poglavica. Njihov sjaj duguje se liskama 24-karatnog zlata. Kada je 1905.god. Gaudi počeo da gradi ovo delo, prvo je kreirao Portal koji je posvetio Hristovom rođenju. Centralne skulpture okružuju likovi Apokalipse. Pažljivim posmatranjem ukazaće se i kabalistički simboli, koje je veliki neimar spoznao iz tajnih priča iz obližnjeg grada Gerone koji je nekada davno bio veliki centar Kabalista. Iako nije završio ovo delo, grob velikog Gaudija nalazi se u kripti ove građevine.

U Barceloni ima još dva monumentalna hrama koja imaju značaj katedrale. Druga katedrala krasi gotski kvart (Barri Gotic) i posvećena je svetici Eulaliji. Građena je između 1298. i 1448.godine - sa fasadom iz prošlog veka. Bazilika Santa Maria del Mar (XIV vek) za mnoge ima značaj katedrale, a rađena je u elegantnom stilu katalonske gotike.

Na jednom od raskršća Dijagonal prema Paseo de Garcija, nalazi se blok zgrada koje se zovu “Jabuka razdora”, jer fasade tih zgrada pripadaju istom stilu nazvanom “Katalonska moderna”. Nastale su u istom periodu, ali nijedan element, ukras ili “fazon” nije čak ni nalik onom drugom. U bloku se nalaze tri zgrade: “Ljeo i Morera” arhitekte Domanech i Montenar, “Amitljer” arhitekte Puig i Cadafalch i “Batljo” Gaudija, koje nemaju ništa zajedničko. Kuća “Batljo” privlači najviše pažnje jer je pravljena u obliku šlema nacionalnog sveca Katalonije - Svetog Đorđa. Prizemlje i visoki parter su u obliku pećine gde se krila aždaja, a najviši balkon je ruža koja je izrasla iz krvi nemani.

Na sledećoj raskrsnici nailazimo na “La Pedrera”. Ovo je takođe delo Gaudija. Kameni blokovi fasade rađeni su namenski za baš to mesto gde sada stoje. Uporedo sa klesarima, majstori- gvožđari su slušali smele ideje Gaudija o oblikovanju ograda terasa, i na kraju su biskupi zasedali kada su čuli da maestro hoće na vrhu zgrade da postavi monumentalni kip Bogorodice od Rosarija (kako se zvao ovaj kvart u to vreme). Svi su poslušno izvršili naloge Gaudija osim sveštenika. Zabranili su mu da postavi Bogorodicu, pa je on vidno razočaran umesto Madone postavio dimnjake u obliku vitezova. Poseta ovom zdanju završava se na krovu odakle se pruža novi pogled na Barcelonu iz srca Egzample, a društvo vam prave kameni “konkvistadori”.

Montjuic je brdo koje dominira gradom. Na njegovom vrhu nalazi se izuzetan luna park. Na Montjuc se treba popeti i sići žičarom jer je pogled predivan.

Poznati izraz “Španska sela” u Barceloni imaju potpuno drugo značenje. U ovom gradu španskim selom (Pueblo Espanol) naziva se jedna od znamenitosti grada – modeli arhitektonskih stilova iz svih krajeva Španije.

Posle ovako napornog dana ponovo ćemo se svi sastati, jer smo potpuno zaboravili da nešto pojedemo. Tradicionalna paella, tortilla, gazpacho... i mnoštvo drugih specijaliteta, mame svojim mirisima, a to se nikako ne može propustiti.

Zajednička večera i povratak u hotel. Za sutra predlažemo posetu Universal parku.

Laku noć!

Nerro, Wikipedia (deo teksta i fotografije)

Beograd, 2008. godine