| All rights reserved. |
Srbi u svetu |
 | |  | |  | |  | |  | |  | |  |
Stranica je u izradi!!! Uskoro ćete biti u prilici da pronađete srpsku crkvu bilo gde u svetu...
Albanija
Andora
Austrija
Azerbejdzan
Belorusija
Belgija
BiH
Bugarska
Crna Gora
Ceska Rep.
Danska
Estonija
Finska
Francuska
Grcka
Gruzija
Hrvatska
Holandija
Island
Italija
Jermenija
Kipar
Letonija
Lihtenstajn
Litvanija
Luksemburg
Madjarska
Makedonija
Malta
Moldavija
Monako
Nemacka
Norveska
Poljska
Portugal
Rep. Irska
Rumunija
Rusija
San Marino
Srbija
Slovacka
Slovenija
Spanija
Svedska
Svajcarska
Ukrajina
Velika Britanija
Vatikan
Andora
Austrija
Azerbejdzan
Belorusija
Belgija
BiH
Bugarska
Crna Gora
Ceska Rep.
Danska
Estonija
Finska
Francuska
Grcka
Gruzija
Hrvatska
Holandija
Island
Italija
Jermenija
Kipar
Letonija
Lihtenstajn
Litvanija
Luksemburg
Madjarska
Makedonija
Malta
Moldavija
Monako
Nemacka
Norveska
Poljska
Portugal
Rep. Irska
Rumunija
Rusija
San Marino
Srbija
Slovacka
Slovenija
Spanija
Svedska
Svajcarska
Ukrajina
Velika Britanija
Vatikan
Antigva i Barbuda
Bahami
Barbados
Belize
Dominika
Dominikanska R.
El Salvador*
Grenada
Gvatemala
Haiti
Honduras
Jamajka
Kanada (23)
Kostarika
Kuba
Meksiko
Nikaragva
Panama
Sveti Kits i Nevis
Sveta Lucija
Sveti Vinsent i
Grenadini
Trinidad i Tobago
SAD (7)
Bahami
Barbados
Belize
Dominika
Dominikanska R.
El Salvador*
Grenada
Gvatemala
Haiti
Honduras
Jamajka
Kanada (23)
Kostarika
Kuba
Meksiko
Nikaragva
Panama
Sveti Kits i Nevis
Sveta Lucija
Sveti Vinsent i
Grenadini
Trinidad i Tobago
SAD (7)
Australija
Fidzi
Kiribati
Marsalska ostrva
Mikronezija
Nauru
Novi Zeland
Palau
Papua Nova Gvineja
Samoa
Solomonska ostrva
Tonga
Tuvalu
Vanuatu
Fidzi
Kiribati
Marsalska ostrva
Mikronezija
Nauru
Novi Zeland
Palau
Papua Nova Gvineja
Samoa
Solomonska ostrva
Tonga
Tuvalu
Vanuatu
| AFRIKA |
Avganistan
Bahrein
Banglades
Bruneji
Burma (Mijanmar)
Butan
Filipini
Kambodza
Kina
Istocni Timor
Indija
Indonezija
Iran
Irak
Izrael
Japan
Jordan
Južna Koreja
Kazahstan
Kuvajt
Kirgizija
Laos
Liban
Maldivi
Malezija
Mongolija
Nepal
Oman
Pakistan
Katar
Saudijska Arabija
Severna Koreja
Singapur
Sirija
Sri Lanka
Tadzikistan
Tajland
Turska
Turkmenistan
Ujedinjeni Arapski
Emirati
Uzbekistan
Vijetnam
Jemen
Bahrein
Banglades
Bruneji
Burma (Mijanmar)
Butan
Filipini
Kambodza
Kina
Istocni Timor
Indija
Indonezija
Iran
Irak
Izrael
Japan
Jordan
Južna Koreja
Kazahstan
Kuvajt
Kirgizija
Laos
Liban
Maldivi
Malezija
Mongolija
Nepal
Oman
Pakistan
Katar
Saudijska Arabija
Severna Koreja
Singapur
Sirija
Sri Lanka
Tadzikistan
Tajland
Turska
Turkmenistan
Ujedinjeni Arapski
Emirati
Uzbekistan
Vijetnam
Jemen
| AZIJA |
Alzir
Angola
Benin
Bocvana
Burkina Faso
Burundi*
Centralnoafricka Rep.
Cad
Republika Kongo
Demokratska R. Kongo
Dzibuti
Egipat
Ekvatorijalna Gvineja
Eritreja
Etiopija
Gabon
Gambija
Gana
Gvineja*
Gvineja Bisao
Juznoafricka Republika
Kamerun
Kape Verde
Kenija
Komori
Lesoto
Liberija
Angola
Benin
Bocvana
Burkina Faso
Burundi*
Centralnoafricka Rep.
Cad
Republika Kongo
Demokratska R. Kongo
Dzibuti
Egipat
Ekvatorijalna Gvineja
Eritreja
Etiopija
Gabon
Gambija
Gana
Gvineja*
Gvineja Bisao
Juznoafricka Republika
Kamerun
Kape Verde
Kenija
Komori
Lesoto
Liberija
| S. AMERIKA |
Libija
Madagaskar
Malavi
Mali
Maroko
Mauricijus
Mauritanija
Mozambik
Namibija
Niger
Nigeria
Obala
slonovace
Ruanda
Sao Tome i
Principe
Senegal
Sejseli
Sijera Leone
Somalija
Sudan
Svazilend
Tanzanija
Togo
Tunis
Uganda
Zambija
Zimbabve
Madagaskar
Malavi
Mali
Maroko
Mauricijus
Mauritanija
Mozambik
Namibija
Niger
Nigeria
Obala
slonovace
Ruanda
Sao Tome i
Principe
Senegal
Sejseli
Sijera Leone
Somalija
Sudan
Svazilend
Tanzanija
Togo
Tunis
Uganda
Zambija
Zimbabve
| J. AMERIKA |
Srpske crkve širom sveta
| EVROPA |
| OKEANIJA |
Патријарх Српски Павле: О нашем времену
9. јул 2008 - 12:21
Пастир Добри Понављам и себи и вама, и нас је Господ послао у наше време и поставио задатке које сваки од нас треба да
изврши, и у својој породици, и у друштву, и у Цркви, и у целом човечанству. Да ли ћемо ми те задатке, понављам и говорим опет,
извршити најбољом снагом коју нам је Бог дао, и најбољом вољом, то зависи од нас. Ми се често изговарамо: да смо се родили у
неко сретније и боље време, и ми би били бољи. То је само изговор! Бог нам је дао снаге кад нас је поставио у ово време које су
нам потребне, уз Његову благодатну помоћ, да ми издржимо, одолимо и извршимо своје задатке. Ако ли снаге будемо расипали на
ништавне ствари, нећемо их имати за оно што је најглавније. А поред тога, живећи супротно ономе што Бог заповеда, ми нећемо
хтети после да идемо Његовим путем. И отићи ћемо у супротном правцу и заслужити муку вечну. Или блаженство Царства Небескога
- "што око не виде, и ухо не чу, и на срце човеку не дође, што је спремио Бог онима који га љубе" (1 Кор. 2, 9), или муку вечну "где црв
њихов не умире и огањ се не гаси" (Мк. 9, 44).
Патријарх Српски Г. Павле
Преузето из књиге Живот по Јеванђељу, Патријарх српски Павле, Народна и универзитетска библиотека у Приштини и Арс Либри,
Београд,1998.
www.spc.yu
Шта је вера?
Вера је тврдо чекање онога чему се надамо, и доказивање онога што не видимо али осјећамо.Верујем, јер постоји Бог, и постојим ја
и свет око мене, Верујем јер сам живи дио једног чудесног свијета који је изронио из Вечности, унесен у бескрај и креће се ка
Вечности.Верујем, јер имам живу разумну душу, чија ће суштина не може свести ни објаснити ничим од свега сто постоји у видљивом
свијету. Мисао је бржа од свијетлости, шира од Васионе, продорнија од муње. А душа и мисао дар су шовијеку од Бога.
Верујем, јер свијет је прожет вијечним Моралним Законом Божијим, законом склада, пропорција и реда. Тај закон је: У Васиони
поредак, у природи склад а у сваком човијеку урођени Закон Добра.
Верујем, јер у овом свијету све има свој почетак. Наука броји године Сунцу, Земљи и Мјесецу, Звијездама и цијелој Васиони. Све је
значи почело, све има свој Први Дан, све је створено. А Творац свега је сам Бог, и може бити само Бог а не било какав случај. Свет и
човијек дело су Свесмисла и Скалада - Бога.
Верујем, јер је Спаситељ Господ нас Исус Христос дошао у свијет, чекан вековима, предсказан Светим Пророцима, па је Његово
рођење од Духа Светога и Марије Дјеве, Његова проповјед, Његова голготска смрт и Његово Васкрсење из мртвих, испуњене
www.spcportal.org
Историја Хришћанске Цркве
Рано хришћанство је настало као верски покрет, односно секта унутар јудаизма. Од већине народа у империји, Јевреје је издвајао
монотеизам, односно вера у једног Бога. Првобитну хришћанску цркву (лат: ecclesia - заједница) формирали су након Исусове смрти,
његови ученици и апостоли у Јерусалиму. Према списама апостола Петра (15.-67. г.н.е) многи јудаисти окрећу се хришћанству.
Присталице Исуса из Назарета се у почетку називају назарени, да би тек касније стекли назив хришћани. Заједницу су у самом
почетку чинили искључиво јевреји, који су сматрали су да је Исус био Месија (односно Христос) чији долазак прориче јеврејска света
књига Танах, коју хришћани називају Старим Заветом. Многе јудејске (фарисејске) старешине су ову тврдњу сматрали богохулном и
проглашавали су Христове следбенике за јеретике, које искључују из јеврејских заједница, а неретко и пријављују Римским
властима. У овим догађајима неки аутори виде дубље корене каснијег антисемитизма међу хришћанима.
Већ у другој половини 1. века, хришћански покрет постаје претежно нејеврејски. Хришћанске заједнице настају широм Палестине,
Мале Азије, Сирије, Египта, Африке и Грчке. Језик комуницирања међу хришћанима у то доба био је грчки. Пошто је у античка
времена религија углавном била везана за одређени град или народ, сматра се да су „хришћани пресекли традиционалне везе
између вере и нације.“ Временом се хришћани све више одаљују од Јевреја, па се током другог века, између осталог, прелази са
светковања суботе на недељу.
Званично, хришћанство је религија која која настаје у првом веку нове ере. Тачније, година рођења Исуса Христа, преставља годину
новог рачунања времена. Али, слободно се може рећи да су темељи хришћанства постављени 2000 година пре нове ере, појавом
Аврама, Исака и Јакова. То је прича стара више хиљада година. Аврам, Исак и Јаков су представљени као пророци који су веровали
у бога Јехову (хебрејски: יתזח односно јахвх- правилан назив је Јахве, а не Јехова али се овај други појам одомаћио од XIV века).
Њихов задатак, био је да проповедају божије речи и тако подуче народ о постојању бога Јехове. Такође, имали су задатак да
припреме пут и наговесте рођење Исуса Христа-Сина божијег.
Хришћанство се појављује на тлу Израела, који је тада био окупиран под Римљанима. За само три века свог развијања, постало је
званична религија многих држава и народа. Хришћанство је било организовано у јединствену религиозну заједницу, цркву.
Први хришћани су, за симбол Исуса Христ, одабрали знак рибе. „Исус Христ, Божији син, Спаситељ“, се на грчком пише Ису Хисту Теу
Иос Сотир, а прва слова дају реч „ИХТИС“, што у преводу са грчког, значи риба.
Хришћанство (на грчком језику: χριστιανισμός, на латинском језику: christianitas) је једна од три највеће монотеистичке
(једнобожачке) религије, и настало је на простору некадашњег Римског царства. Религија је заснована појавом Исуса Христа,
сиромашног човека из Назарета у Галилеји и Његовим оснивањем Цркве, као заједнице Тела Његовог, у првом веку нове ере.
Исус Христ је проповедао о божјем и небеском краљевству, тако скупљајући много поборника, који су га сматрали месијом. Грчка
реч Χριστός у преводу значи месија, па су тако прве припаднике Христове вере у Антиохији назвали χριστιανοί, именом које је остало
до данас. Хришћанство је представљало прву универзалистичку религију, насупрот дотадашњим националним религијама, и
проповедало једнакост свих љиду пред богом: Јевреја, Грка, Римљана, сиромашних, богатих, жена, мушкараца. Због проповедања
једнакости брзо је завладало међу сиромашнима. Као религија хришћанство се појавило у периоду распада робовласничке државе,
касније када је постало званична, државна религија, хришћанство је везало своје интересе са интересима владајуће класе и
удаљило се од идеала које проповедају јеванђеља. Догматске расправе, као и политичке прилике и разни интереси су довели до
тога да је данас хришћанство разједињено. У почетку је имало многобројне секте, али се касније, углавном заслугом хеленистички
образованог јеврејског проповедника - Апостола Павла, организовало у јединствену религиозну заједницу, цркву.
Данас, хришћанство преставља територијално најраспрострањенију и бројчано највећу светску религију, чији број верника прелази
2.200.000.000.
Данас се под хришћанством углавном подразумевају три главне деноминације: Православна, Римокатоличка и Протестантска
(евангелици или лутерани, реформисани или калвини, англиканци, баптисти, методисти, квекери, адвентисти, пентекосталци,
Јеховини сведоци...). Мање хришћанске деноминације представљају монофизитство (јерменско-грегоријанска, јакобитска, коптска и
етиопска црква) и несторијанство. Крајем ХХ века, и почетком ХХ јавља се међу овим хришћанским огранцима жеља за сарадњом,
помирењем и међусобним зближавањем. Екуменски покрет започео је међу протестантским црквама где је проблем заједничког
деловања био најизраженији. Идеје о помирењу православаца и католика су посебно ојачаје међу теолозима после II ватиканског
сабора и помирењу римског папе и цариградског патријараха (посета Павла IV Цариграду 1967. године)
Основна учења православне Цркве су изнета у Символу вере који је усвојен на Васељенским саборима у првим вековима
хришћанства и били су обавезујући за целу Цркву. Касније је дошло до промене делова Символа вере од стране западног дела
Цркве и њеног напуштања евхаристијске заједнице са Источним делом Цркве 1054. године.
Најзначајнији аспекти хришћанског живота јесу пост,молитва, Литургија и Причест. И пост и молитва имају за циљ да човеку помогну
да лакше савлада све тешкоће које пред њега долазе и да заслужи Царство Небеско
Значајна одлика Цркве јесу светитељи који су својим животом и делима допринели много добробити Цркве. Они су још овде на
земљи својим усавршавањем у хришћанским врлинама постали блиски Богу и заслужили живот вечни и Царство Небеско. Многи од
ових светитеља су још за живота чинили чуда, исцељивали тешке болеснике и многе утешили и на исправан пут извели. Неки су и
после смрти чинили чуда преко својих нетрулежних моштију.
Најважнија улога православних храмова је да служе као место где жива Црква - верници, узносе Богу своје молитве а најважнији
део црквеног живота јесте Света литургија тј. богослужење, које се служи недељом и другим празницима у храмовима. Осим
литургије, врше се јутарње и вечерње молитве, часови и бденија, која уједно имају поучни карактер - тзв. катихеза. Литургију служи
свештеник уз присуство верног народа, а уз помоћ певнице која није неопходна уколико народ зна да одговара на литургију.
Постоје три степена свештеничке службе: ђакон, свештеник (јереј), епископ. Епископ може да врши све свете тајне осим да
поставља другог епископа, за то су потребна три епископа. Свештеник може да врши скоро све свете тајне, осим што не може да
рукополаже друге свештенике, улога ђакона је још мања него свештеника - он је на неки начин помоћник свештенику.
Најзначајније дело на којем се заснива литургија јесте Свето писмо које чини Стари и Нови завет, као и Свето предање. За
православље је посебно значајан Нови завет који представља живот и учење Господа Исуса Христа.
www.srpskacrkva.org
Човекољубље - Добротворни фонд Српске Православне Цркве
О Човекољубљу
Човекољубље је добротворни фонд Српске Православне Цркве, регистрован у Србији као локални непрофитни фонд, чија је
основна сврха спровођење хуманитарних активности.
Рад Човекољубља заснован је на основним хришћанским вредностима као и на највишим стандардима водећих међународних
хуманитарних организација. Основни принцип у раду је поштовање људског права на достојанствен живот, односно пружање
помоћи свима онима којима је потребна, без обзира на њихово расно, полно, национално или верско опредељење. Својим радом
Човекољубље тежи да активно доприноси развоју међународних професионалних стандарда и примера добре праксе.
www.covekoljublje.org
9. јул 2008 - 12:21
Пастир Добри Понављам и себи и вама, и нас је Господ послао у наше време и поставио задатке које сваки од нас треба да
изврши, и у својој породици, и у друштву, и у Цркви, и у целом човечанству. Да ли ћемо ми те задатке, понављам и говорим опет,
извршити најбољом снагом коју нам је Бог дао, и најбољом вољом, то зависи од нас. Ми се често изговарамо: да смо се родили у
неко сретније и боље време, и ми би били бољи. То је само изговор! Бог нам је дао снаге кад нас је поставио у ово време које су
нам потребне, уз Његову благодатну помоћ, да ми издржимо, одолимо и извршимо своје задатке. Ако ли снаге будемо расипали на
ништавне ствари, нећемо их имати за оно што је најглавније. А поред тога, живећи супротно ономе што Бог заповеда, ми нећемо
хтети после да идемо Његовим путем. И отићи ћемо у супротном правцу и заслужити муку вечну. Или блаженство Царства Небескога
- "што око не виде, и ухо не чу, и на срце човеку не дође, што је спремио Бог онима који га љубе" (1 Кор. 2, 9), или муку вечну "где црв
њихов не умире и огањ се не гаси" (Мк. 9, 44).
Патријарх Српски Г. Павле
Преузето из књиге Живот по Јеванђељу, Патријарх српски Павле, Народна и универзитетска библиотека у Приштини и Арс Либри,
Београд,1998.
www.spc.yu
Шта је вера?
Вера је тврдо чекање онога чему се надамо, и доказивање онога што не видимо али осјећамо.Верујем, јер постоји Бог, и постојим ја
и свет око мене, Верујем јер сам живи дио једног чудесног свијета који је изронио из Вечности, унесен у бескрај и креће се ка
Вечности.Верујем, јер имам живу разумну душу, чија ће суштина не може свести ни објаснити ничим од свега сто постоји у видљивом
свијету. Мисао је бржа од свијетлости, шира од Васионе, продорнија од муње. А душа и мисао дар су шовијеку од Бога.
Верујем, јер свијет је прожет вијечним Моралним Законом Божијим, законом склада, пропорција и реда. Тај закон је: У Васиони
поредак, у природи склад а у сваком човијеку урођени Закон Добра.
Верујем, јер у овом свијету све има свој почетак. Наука броји године Сунцу, Земљи и Мјесецу, Звијездама и цијелој Васиони. Све је
значи почело, све има свој Први Дан, све је створено. А Творац свега је сам Бог, и може бити само Бог а не било какав случај. Свет и
човијек дело су Свесмисла и Скалада - Бога.
Верујем, јер је Спаситељ Господ нас Исус Христос дошао у свијет, чекан вековима, предсказан Светим Пророцима, па је Његово
рођење од Духа Светога и Марије Дјеве, Његова проповјед, Његова голготска смрт и Његово Васкрсење из мртвих, испуњене
www.spcportal.org
Историја Хришћанске Цркве
Рано хришћанство је настало као верски покрет, односно секта унутар јудаизма. Од већине народа у империји, Јевреје је издвајао
монотеизам, односно вера у једног Бога. Првобитну хришћанску цркву (лат: ecclesia - заједница) формирали су након Исусове смрти,
његови ученици и апостоли у Јерусалиму. Према списама апостола Петра (15.-67. г.н.е) многи јудаисти окрећу се хришћанству.
Присталице Исуса из Назарета се у почетку називају назарени, да би тек касније стекли назив хришћани. Заједницу су у самом
почетку чинили искључиво јевреји, који су сматрали су да је Исус био Месија (односно Христос) чији долазак прориче јеврејска света
књига Танах, коју хришћани називају Старим Заветом. Многе јудејске (фарисејске) старешине су ову тврдњу сматрали богохулном и
проглашавали су Христове следбенике за јеретике, које искључују из јеврејских заједница, а неретко и пријављују Римским
властима. У овим догађајима неки аутори виде дубље корене каснијег антисемитизма међу хришћанима.
Већ у другој половини 1. века, хришћански покрет постаје претежно нејеврејски. Хришћанске заједнице настају широм Палестине,
Мале Азије, Сирије, Египта, Африке и Грчке. Језик комуницирања међу хришћанима у то доба био је грчки. Пошто је у античка
времена религија углавном била везана за одређени град или народ, сматра се да су „хришћани пресекли традиционалне везе
између вере и нације.“ Временом се хришћани све више одаљују од Јевреја, па се током другог века, између осталог, прелази са
светковања суботе на недељу.
Званично, хришћанство је религија која која настаје у првом веку нове ере. Тачније, година рођења Исуса Христа, преставља годину
новог рачунања времена. Али, слободно се може рећи да су темељи хришћанства постављени 2000 година пре нове ере, појавом
Аврама, Исака и Јакова. То је прича стара више хиљада година. Аврам, Исак и Јаков су представљени као пророци који су веровали
у бога Јехову (хебрејски: יתזח односно јахвх- правилан назив је Јахве, а не Јехова али се овај други појам одомаћио од XIV века).
Њихов задатак, био је да проповедају божије речи и тако подуче народ о постојању бога Јехове. Такође, имали су задатак да
припреме пут и наговесте рођење Исуса Христа-Сина божијег.
Хришћанство се појављује на тлу Израела, који је тада био окупиран под Римљанима. За само три века свог развијања, постало је
званична религија многих држава и народа. Хришћанство је било организовано у јединствену религиозну заједницу, цркву.
Први хришћани су, за симбол Исуса Христ, одабрали знак рибе. „Исус Христ, Божији син, Спаситељ“, се на грчком пише Ису Хисту Теу
Иос Сотир, а прва слова дају реч „ИХТИС“, што у преводу са грчког, значи риба.
Хришћанство (на грчком језику: χριστιανισμός, на латинском језику: christianitas) је једна од три највеће монотеистичке
(једнобожачке) религије, и настало је на простору некадашњег Римског царства. Религија је заснована појавом Исуса Христа,
сиромашног човека из Назарета у Галилеји и Његовим оснивањем Цркве, као заједнице Тела Његовог, у првом веку нове ере.
Исус Христ је проповедао о божјем и небеском краљевству, тако скупљајући много поборника, који су га сматрали месијом. Грчка
реч Χριστός у преводу значи месија, па су тако прве припаднике Христове вере у Антиохији назвали χριστιανοί, именом које је остало
до данас. Хришћанство је представљало прву универзалистичку религију, насупрот дотадашњим националним религијама, и
проповедало једнакост свих љиду пред богом: Јевреја, Грка, Римљана, сиромашних, богатих, жена, мушкараца. Због проповедања
једнакости брзо је завладало међу сиромашнима. Као религија хришћанство се појавило у периоду распада робовласничке државе,
касније када је постало званична, државна религија, хришћанство је везало своје интересе са интересима владајуће класе и
удаљило се од идеала које проповедају јеванђеља. Догматске расправе, као и политичке прилике и разни интереси су довели до
тога да је данас хришћанство разједињено. У почетку је имало многобројне секте, али се касније, углавном заслугом хеленистички
образованог јеврејског проповедника - Апостола Павла, организовало у јединствену религиозну заједницу, цркву.
Данас, хришћанство преставља територијално најраспрострањенију и бројчано највећу светску религију, чији број верника прелази
2.200.000.000.
Данас се под хришћанством углавном подразумевају три главне деноминације: Православна, Римокатоличка и Протестантска
(евангелици или лутерани, реформисани или калвини, англиканци, баптисти, методисти, квекери, адвентисти, пентекосталци,
Јеховини сведоци...). Мање хришћанске деноминације представљају монофизитство (јерменско-грегоријанска, јакобитска, коптска и
етиопска црква) и несторијанство. Крајем ХХ века, и почетком ХХ јавља се међу овим хришћанским огранцима жеља за сарадњом,
помирењем и међусобним зближавањем. Екуменски покрет започео је међу протестантским црквама где је проблем заједничког
деловања био најизраженији. Идеје о помирењу православаца и католика су посебно ојачаје међу теолозима после II ватиканског
сабора и помирењу римског папе и цариградског патријараха (посета Павла IV Цариграду 1967. године)
Основна учења православне Цркве су изнета у Символу вере који је усвојен на Васељенским саборима у првим вековима
хришћанства и били су обавезујући за целу Цркву. Касније је дошло до промене делова Символа вере од стране западног дела
Цркве и њеног напуштања евхаристијске заједнице са Источним делом Цркве 1054. године.
Најзначајнији аспекти хришћанског живота јесу пост,молитва, Литургија и Причест. И пост и молитва имају за циљ да човеку помогну
да лакше савлада све тешкоће које пред њега долазе и да заслужи Царство Небеско
Значајна одлика Цркве јесу светитељи који су својим животом и делима допринели много добробити Цркве. Они су још овде на
земљи својим усавршавањем у хришћанским врлинама постали блиски Богу и заслужили живот вечни и Царство Небеско. Многи од
ових светитеља су још за живота чинили чуда, исцељивали тешке болеснике и многе утешили и на исправан пут извели. Неки су и
после смрти чинили чуда преко својих нетрулежних моштију.
Најважнија улога православних храмова је да служе као место где жива Црква - верници, узносе Богу своје молитве а најважнији
део црквеног живота јесте Света литургија тј. богослужење, које се служи недељом и другим празницима у храмовима. Осим
литургије, врше се јутарње и вечерње молитве, часови и бденија, која уједно имају поучни карактер - тзв. катихеза. Литургију служи
свештеник уз присуство верног народа, а уз помоћ певнице која није неопходна уколико народ зна да одговара на литургију.
Постоје три степена свештеничке службе: ђакон, свештеник (јереј), епископ. Епископ може да врши све свете тајне осим да
поставља другог епископа, за то су потребна три епископа. Свештеник може да врши скоро све свете тајне, осим што не може да
рукополаже друге свештенике, улога ђакона је још мања него свештеника - он је на неки начин помоћник свештенику.
Најзначајније дело на којем се заснива литургија јесте Свето писмо које чини Стари и Нови завет, као и Свето предање. За
православље је посебно значајан Нови завет који представља живот и учење Господа Исуса Христа.
www.srpskacrkva.org
Човекољубље - Добротворни фонд Српске Православне Цркве
О Човекољубљу
Човекољубље је добротворни фонд Српске Православне Цркве, регистрован у Србији као локални непрофитни фонд, чија је
основна сврха спровођење хуманитарних активности.
Рад Човекољубља заснован је на основним хришћанским вредностима као и на највишим стандардима водећих међународних
хуманитарних организација. Основни принцип у раду је поштовање људског права на достојанствен живот, односно пружање
помоћи свима онима којима је потребна, без обзира на њихово расно, полно, национално или верско опредељење. Својим радом
Човекољубље тежи да активно доприноси развоју међународних професионалних стандарда и примера добре праксе.
www.covekoljublje.org
MESTO ZA VAŠU REKLAMU
Copyright © www.srbiusvetu.org 2008. Sva prava su zadržana.
Kontakt: info@srbiusvetu.org
.............................................................................................................................................................................................................................................................